Chapter 8

   Onih se dana opet skupio silan svijet. Budući da nisu imali što jesti, dozva Isus učenike pa im reče: 

  "Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti. 

  Ako ih otpravim gladne njihovim kućama, klonut će putom. A neki su od njih došli iz daleka." 

  Učenici mu odgovore: "Otkuda bi ih tko ovdje u pustinji mogao nahraniti kruhom?" 

  On ih zapita: "Koliko kruhova imate?" Oni odgovore: "Sedam." 

  Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvali, razlomi i davaše svojim učenicima da posluže. I poslužiše mnoštvu. 

  A imali su i malo ribica. Blagoslovi i njih te reče da i to posluže. 

  I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka odniješe sedam košara. 

  Bilo ih je oko četiri tisuće. Tada ih otpusti, 

  a sam sa svojim učenicima odmah uđe u lađu i ode u kraj dalmanutski. 

  Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba. 

  On uzdahnu iz sve duše i reče: "Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak." 

  Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko. 

  A zaboraviše ponijeti kruha; imali su samo jedan kruh sa sobom na lađi. 

  Nato ih Isus opomenu: "Pazite, čuvajte se kvasca farizejskog i kvasca Herodova!" 

  Oni, zamišljeni, među sobom govorahu: "Kruha nemamo." 

  Zamijetio to Isus pa im reče: "Zašto ste zamišljeni što kruha nemate? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce stvrdnuto? 

  Oči imate, a ne vidite; uši imate, a ne čujete? Zar se ne sjećate? 

  Kad sam ono razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko punih košara ulomaka odnijeste?" Kažu mu: "Dvanaest." 

  "A kada razlomih sedam na četiri tisuće, koliko punih košara ulomaka odnijeste?" Odgovore: "Sedam." 

  A on će njima: "I još ne razumijete?" 

  Dođu u Betsaidu, dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne. 

  On uhvati slijepca za ruku, izvede ga iz sela, pljunu mu u oči, stavi na nj ruke i zapita ga: "Vidiš li što?" 

  Slijepac upilji pogled i reče: "Opažam ljude; vidim nešto kao drveće ... hodaju." 

  Tada mu Isus opet stavi ruke na oči i slijepac progleda i ozdravi te je mogao sve jasno na daleko vidjeti. 

  Tada ga posla kući i reče mu: "Ne ulazi u selo." 

  I krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: "Što govore ljudi, tko sam ja?" 

  Oni mu rekoše: "Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od proroka." 

  On njih upita: "A vi, što vi kažete, tko sam ja?" Petar prihvati i reče: "Ti si Pomazanik - Krist!" 

  I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu. 

  I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane. 

  Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati. 

  A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: "Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!" 

  Tada dozva narod i učenike pa im reče: "Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom. 

  Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene i evanđelja, spasit će ga. 

  Ta što koristi čovjeku steći sav svijet, a životu svojemu nauditi? 

  Ta što da čovjek dadne u zamjenu za život svoj? 

  Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grešničkom naraštaju - njega će se stidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svoga zajedno sa svetim anđelima."