| Chapter 15 |
1 | Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.
|
2 | Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: "Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima."
|
3 | Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
|
4 | "Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?
|
5 | A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan
|
6 | pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
|
7 | Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja."
|
8 | "Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?
|
9 | A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'
|
10 | Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika."
|
11 | I nastavi: "Čovjek neki imao dva sina.
|
12 | Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.
|
13 | Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno."
|
14 | "Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.
|
15 | Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.
|
16 | Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao."
|
17 | "Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!
|
18 | Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!
|
19 | Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'"
|
20 | "Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.
|
21 | A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'
|
22 | A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!
|
23 | Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo
|
24 | jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti."
|
25 | "A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru
|
26 | pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
|
27 | A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'
|
28 | A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
|
29 | A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.
|
30 | A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'
|
31 | Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.
|
32 | No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'"
|