Chapter 23

   I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu 

  i stadoše ga optuživati: "Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj." 

  Pilat ga upita: "Ti li si kralj židovski?" On mu odgovori: "Ti kažeš!" 

  Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: "Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!" 

  No oni navaljivahu: "Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!" 

  Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac. 

  Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu. 

  A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo. 

  Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao. 

  A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko. 

  Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu. 

  Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji. 

  A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod 

  te im reče: "Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete. 

  A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt. 

  Kaznit ću ga dakle i pustiti." 

  # 

  I povikaše svi uglas: "Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!" 

  A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva. 

  Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa. 

  Ali oni vikahu: "Raspni, raspni ga!" 

  On im treći put reče: "Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti." 

  Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača. 

  Pilat presudi da im bude što ištu. 

  Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju. 

  Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom. 

  Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim. 

  Isus se okrenu prema njima pa im reče: "Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom. 

  Jer evo idu dani kad će se govoriti: 'Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.' 

  Tad će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i bregovima: 'Pokrijte nas!' 

  Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?" 

  A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube. 

  I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva. 

  A Isus je govorio: "Oče, oprosti im, ne znaju što čine!" I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke. 

  Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: "Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!" 

  Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom 

  govoreći: "Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!" 

  A bijaše i natpis ponad njega: "Ovo je kralj židovski." 

  Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: "Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!" 

  A drugi ovoga prekoravaše: "Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom? 

  Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on - on ništa opako ne učini." 

  Onda reče: "Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje." 

  A on će mu: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!" 

  Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete, 

  jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini. 

  I povika Isus iza glasa: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!" To rekavši, izdahnu. 

  Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: "Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!" 

  I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa. 

  Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje. 

  I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan; 

  on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga i iščekivaše kraljevstvo Božje. 

  Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. 

  Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen. 

  Bijaše dan Priprave; subota je svitala. 

  A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo. 

  Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu.